По шумама и горама /Миленко Бодирогић/

Бодирогићев роман преузима свој наслов из првог стиха познате партизанске песме, јер у том роману два човека заиста ходају по шумама и горама, трагајући за оном земљом која се помиње у другом стиху као наша земља. Па где је онда та наша земља? Рајић, ходач и ходочасник револуције, ово ће питање померити с ону страну сваке носталгије и препознатљивих пракси сећања. Он је водич у потрази за том земљом и за именима и судбинама раног партизанског покрета кроз који је она и настајала. На ходањим

а по Фрушкој гори, Калину, Црепољском, Калничком горју, Похорју и Триглаву, Рајићев пут ка Југославији физички води навише, ка шумама и горским врховима, док истовремено приповедно понире у југословенску повест. Свако сазнање ту се скупо плаћа, нарочито у друштвима која су заратила против свега југословенског. На таквој сцени, Рајић изгледа као некакав хидалго од Друге Југославије, витез тужног лика, што се у пратњи свог хроничара отиснуо у свет који је полудео и изопачио све вредности. Два човека ходају планинама и шумама своје негдашње земље која се распала у крви, које више нема, али која је стварнија од свега што је из њеног распада настало. У тим ходањима они напуштају градове и постају јадне и лепе умируће звери, ослобођене сваког зла.