Поезија која лечи тугу
Пуно емоција,носталгије и топлине, уз песму и гитару било је на синоћној петској-музичкој вечери Цветка Вилотића коју је за љубовијску публику ,поводом Дана старих организовала библиотека „Милован Глишић“.” Поезија је као живот. Може ли ико између поезије и живота, присебно и рационално, направити разлику? А зар поезију не пише свако?” запитао се наш гост и додао. “Свака љубав, свака мисао, сваки инстикт, па и нагон, поезија је за себе. Чак и природа живота самог, отуђеног од свести и видокруга наше спознаје, поезија је најдивније суштине. Позија не познаје, границе, дефиниције, догме, она само постоји у духу оних који је читају и пишу, јер је за чињење, оба од та два, потребан посебан нерв, који је отворен за читав свет . Она је зашивена за наш живот, део неших осећања, сејач наших мисли и речи”.Затвори очи зарони у сан“,“Пуста жеља““Волим ал небих смео“, „Успомене““Да ли још памтиш“ само су неке од песама из збирки „Сенка туге“ и „Умирујући шапат сна“Цветка Вилотића, које су читали проф. Александар Реновчевић и директорка библиотеке Маријана Петаковић.Овакви културни програми су право освежење и уживање за све нас и требало би их што чешће организовати била је једногласна оцена синоћне публике.




















Објављено: 12.10.2018. - 17:14:00

Књига месеца - октобар

Web библиотека 2014.

Фејсбук страница

Уплата чланарине

Цене чланарине

Календар вести у 2018.

Српско-српски речник

Линкови

Библиотека "Милован Глишић" Љубовија © 2006-2018