“Обишао сам Савковић, Леовић, Кошље, Оровицу и сва остала места у Љубовији, коју боље познајем него свој крај”, рекао је у уводној речи академик Милосав Тешић на синоћној песничкој трибини која је организована у склопу Духовних свечаности Азбуковице. Песма је,додао је Тешић, „једини простор избављења за реч или речи којима прети опасност да се сурвају из звука у незвук, из памћења у непамћење“. О поезији Милосава Тешића говорио је професор филолошког факултета из Београда Михајло Пантић који је истако да све Тешићеве песме имају мелодију, да просто звоне и да кроз њих теку најдубљи слојеви колективног памћења. Као и код већине модерних аутора, читав век уназад и данас, језик се обрео као главни јунак Тешићеве поезије. Али, он језику не додељује улогу непоузданог сведока, рђавог господара и манипулатора – какав лик претеже у привилегованом току новије уметничке праксе и теорије. За Милосава Тешића, непоправљивог логоцентристу, језик је ризничар и чувалац, изнад свега другог што му се може приписати, додао је професор Пантић.
Из сусрета са ма којом песничком књигом Милосава Тешића читалац излази збуњен множином противуречних а снажних утисака...читаоцу се час чини да је основна Тешићева опсесија да обликује једну „топонимску бројаницу“, ниску сачињену од елемената захваћених из готово свих српских крајева. Он у именима места, читавих крајева или појединих пејзажа најпре настоји да пронађе подстицај за неку врсту етимолошких игара, а потом, постепено, почиње да гради асоцијативно-симболичку основу на коју ће смештати историјске чињенице, или, пак, настоји да сам језик гледа из необичне перспективе – као материјално-предметну сферу. Читалац, одједном, осећа да је песников циљ знатно сложенији од потребе да се изгради чисто лирски путопис.“,надахнуто је говорио г. Пантић.У читању поезије Милосава Тешића излагању професора Пантића и живој интерактивној дискусији која се на ту тему развила за све нас који смо били у сали време као да је стало, а већ је била дубока ноћ.Све у свему једно назаборавно и дивно вече. Велико хвала нашим драгим гостима.