Док светац бди /Љиљана Шарац/

Судбине Пауновића и Васиљевића, две фамилије које генерацијама живе као прве комшије, нераскидиво су испреплетане. Њихови јединци Миленко и Сретен расту један уз другог, делећи добро и зло, док напослетку не измешају и крв побратимивши се. Наизглед чврсто и нераскидиво пријатељство у једном тренутку бива заувек нарушено.

Прослава Светог Николе традиционално окупља госте у кући Пауновића, али изненада отвара забрањене теме и дира у незацељене и болне ране.

Има ли начина да се вишедеценијски сукоб некако премости? Каква зла коб толико дуго утиче на судбине свих чланова обе породице? Можда ће управо прослава славе и једна неочекивана посета донети коначан расплет и помоћи уморној души најстаријег Пауновића да коначно пронађе мир.

У два дана, колико траје радња овог романа, стало је читаво столеће. Болне успомене, неоткривене тајне, сплетке које су довеле до трагичних исхода, све ће се слити у један искричави тренутак.

„Волим књиге о гресима. То су оне књиге од којих вас заболе прсти док окрећете њихове странице – од тежине судбина обичних људи. Налик мени. Или вама.

Волим књиге о праштању. То су оне књиге од којих вам душа плаче, а срце се радује, јер душа је месец, а срце је сунце.

Волим књиге о тајнама. Истим оним које не желимо никоме да откријемо, јер наш лик у њима није чист. Наше тајне су наше огледало.