Књига месеца - јул 2021. године

Изгубила сам себе /Весна Дедић/


Изгубила сам себе - Весна Дедић

„Ово је прича о Војину који је грешио, мада, што би рекао песник, ни ја нисам била цвеће“, почиње своју исповест Искра док у својој тридесет шестој години због короне лежи на Инфективној клиници у Београду.

Искра је одрасла по дипломатским колонијама, као кћерка и унука угледне породице са Дорћола, док је Војин био ванбрачно дете и растао у уџерици на Лиону. Роман прати њихову љубавну причу од тренутка када су се срели у трамвају број шест, описује пожуду и радост почетка њихове љубави и искушења кроз која она пролази од времена санкција и грађанског рата до лета 2021. и пандемије корона вируса.

Роман Изгубила сам себе је породична сага, прича о доброти и покушају да не дозволиш никоме, ни у име љубави или новца, да те убеди да није паметно бити добар човек и да је живот мочвара па мораш у муљ. Не мораш!

И поред трагичних тренутака, ово је прича која ће вас подстаћи да када је лоше време одлучите да шетате по киши, да сачувате осмех девојчице и поред лоших околности и издаја, да не губите време у сталним љутњама и празнинама, уплакане ноћу и загледане у телефон на који ће можда стићи његова порука.

„Доживела сам да ме продају баш они које сам куповала љубављу, али ја сам опет и свима давала све најбоље од себе! И када ме повреде, ја уживам при помисли да ће ме памтити као ону која је најлепше умела да воли. Волим што ме такву памте и они који мисле да су ме насамарили и потрошили“, каже Искрина бака, једна од главних јунакиња ове књиге. Баш у тим речима је садржана порука романа који ћете прочитати у једном даху, можда за ноћ, знатижељни и везани за сијасет живописних карактера који су у њему описани.

Ово је и прича о Београду који се ушушка негде испод ребара, чак и када га заувек напустиш.



<< Повратак на претходну страницу

Књига месеца - август

Web библиотека 2014.

Фејсбук страница

Уплата чланарине

Цене чланарине

Календар вести у 2021.

Српско-српски речник

Линкови

Библиотека "Милован Глишић" Љубовија © 2006-2018